Instant namirnice i ishrana “s nogu” doveli su do toga da se priča o šećerima, njihovoj štetnosti, zdravim zaslađivačima i zamenama često provlači, gde god da se okrenemo.
Tako se često pominje i fruktoza, koja je poznata i kao voćni šećer. Ona je prirodno prisutna u jabukama, kruškama, grožđu i drugom voću. Kada je unosimo iz ovih izvora, nema razloga za brigu. Naprotiv, u kombinaciji sa vlaknima, vitaminima i mineralima, fruktoza iz voća obezbeđuje energiju i doprinosi osećaju sitosti.
Međutim, priča je potpuno drugačija kada fruktozu sretnemo na deklaracijama – u obliku praha, dodatka u industrijskim slatkišima, gaziranim pićima ili glukozno-fruktoznom sirupu.
Tada skriveni šećeri u namirnicama mogu postati ozbiljan problem i doprineti razvoju gojaznosti, masne jetre i insulinske rezistencije, a kako i na koje načine – pročitajte u nastavku teksta.
Fruktoza kao prirodni voćni šećer
Kada fruktozu unosimo kroz voće, ona dolazi u “paketu“ sa vlaknima, vitaminima i mineralima. Vlakna usporavaju apsorpciju šećera i pomažu da duže ostanemo siti, a vitamini i antioksidansi doprinose zdravlju celog organizma.
Problem nastaje tek kada konzumiramo fruktozu izolovanu – u prahu ili kao sastojak slatkiša i napitaka jer nije u kombinaciji sa vlaknima, vitaminima i mineralima i samo “protrči” kroz organizam, nit nam pomaže da budemo zdravi, nit nam pomaže da budemo siti.
Nekada se verovalo da je fruktoza pogodna za dijabetičare zbog niskog glikemijskog indeksa, ali danas znamo da industrijska upotreba fruktoze donosi više štete nego koristi.
Zašto industrija voli fruktozu?
Sigurno se pitate, zašto se onda toliko često koristi, kada nije baš najzdravija namirnica? Fruktoza je za proizvođače vrlo praktična. Ona je 30–50% slađa od običnog belog šećera (saharoze), što znači da je potrebna manja količina da bi se postigao isti nivo slatkoće. Još jedna prednost za industriju je niska cena – fruktoza se najčešće dobija iz kukuruza.
Zbog toga je danas nalazimo svuda: u gaziranim pićima, “voćnim“ sokovima, grickalicama i konditorskim proizvodima. Nažalost, upravo ovakav način unosa predstavlja opasnost po zdravlje, jer se šećer konzumira u velikim količinama, često bez našeg znanja.
Kako je nastao glukozno-fruktozni sirup?
Priča o glukozno-fruktoznom sirupu je veoma zanimljiva. U drugoj polovini 20. veka, u SAD je došlo do hiperprodukcije kukuruza.
Pitali su se šta da rade sa tolikom količinom. Industrija je kao odgovor pronašla način da ga iskoristi i stvorila glukozno-fruktozni sirup (poznat i kao kukuruzni sirup ili HFCS – High Fructose Corn Syrup). On je ubrzo postao jeftin i lako dostupan zaslađivač.
On se danas masovno koristi širom sveta, a posebno u gaziranim pićima, sokovima i slatkišima.
Zašto je fruktozni sirup problematičan?
U belom šećeru (saharozi) glukoza i fruktoza su vezane hemijskom vezom i organizmu je potrebno vreme da ih razgradi.
U sirupu su, međutim, slobodne i zato se apsorbuju mnogo brže.
- Glukoza je gorivo za mišiće, mozak i srce. Insulin omogućava njeno skladištenje u obliku glikogena. Kada su zalihe popunjene, višak glukoze pretvara se u mast.
- Fruktoza, za razliku od glukoze, ide direktno u jetru. Samo mali deo pretvara se u glikogen, dok se ostatak skladišti kao mast. Upravo na taj način nastaje masna alkoholna jetra, čak i kod ljudi koji nikada nisu konzumirali alkohol.
Kako fruktoza utiče na organizam?
Fruktoza ima nekoliko specifičnih osobina koje je čine problematičnom kada se unosi u velikim količinama:
- Nizak glikemijski indeks – ne podiže naglo šećer u krvi, ali ni ne obezbeđuje energiju kao glukoza.
- Metabolizam u jetri – višak se pretvara u mast, što vodi ka gojaznosti i masnoj jetri.
- Ne stvara osećaj sitosti – fruktoza ne stimuliše hormon leptin, pa organizam ne dobija signal da prestane da jede.
Zbog toga preteran unos fruktoze doprinosi prejedanju, gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i dijabetesu tipa 2.
Posebno zabrinjava činjenica da su deca i adolescenti najčešći konzumenti gaziranih pića i industrijskih grickalica, i da ih često kao roditelji “nagrađujemo” čokoladicom, koja zapravo nije dobra za njihovo zdravlje.
Šta izabrati? Odgovor je jednostavan. Uvek je bolje birati prirodne izvore šećera. Sveže voće ili proizvodi bez dodatih zaslađivača najbolji su izbor za svakodnevnu ishranu.
Prirodna fruktoza iz voća dolazi u paketu sa hranljivim materijama koje štite organizam, dok industrijska fruktoza donosi višak kalorija i brojne zdravstvene rizike.
Zato proizvode sa deklaracijom “fruktoza”, “glukozno-fruktozni sirup“ ili “HFCS“ pokušajte da izbegavate kad god je to moguće.
Ukoliko tražite zdrave slatkiše, grickalice ili zdrave šećere i prirodne zaslađivače – u Marketu zdravlja vas čeka pažljivo odabrana ponuda kvalitetnih proizvoda.
Jer je kod nas zdravlje uvek na prvom mestu.
