Osobe sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom često se pitaju koje zaslađivače smeju da koriste.
Iako znamo da slatkiši nisu hrana od značajne važnosti po zdravlje, želja za slatkim je sasvim normalna i retko ko može da se pohvali time da zaista ne voli slatko.
Zaslađivači su jedinjenja koja mogu da zamene šećer, a razlikuju se od njega po kalorijama, hemijskoj strukturi i načinu metabolizma. Njihova glavna prednost je to što ne podižu šećer u krvi i imaju mali ili nikakav glikemijski indeks.
U nastavku saznajte bitne informacije o šećerima i veštačkim zaslađivačima i koje prirodne zamene mogu da koriste osobe koje boluju od dijabetesa.
Prirodne zamene za šećer i veštački zaslađivači
Zdrave osobe sa normalnim metabolizmom šećera mogu da koriste prirodne zamene za beli šećer poput meda, urmi, banana ili kokosovog šećera.
Ipak, važno je naglasiti da su sve ove namirnice hemijski i kalorijski slične običnom šećeru – što znači da prekomeran unos može da dovede do gojaznosti.
Međutim, kod osoba sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom situacija je drugačija. Umesto prirodnih zamena za beli šećer, preporučuju se zaslađivači koji imaju mali ili nulti glikemijski indeks i koji ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi.
Deklaracije – kako prepoznati zaslađivače?
Zaslađivači se mogu naći pod punim imenom (npr. sukraloza) ili kao E broj (npr. E955). To znači da kada kupimo proizvod, na deklaraciji često vidimo samo reč “zaslađivač“, bez jasne razlike da li se radi o prirodnom ili veštačkom poreklu.
Upravo tu dolazi do zabune i prostora za manipulaciju, pa je važno da se dodatno informišemo, a ne da slepo verujemo marketinškim porukama koje nam se serviraju.
Veštački zaslađivači – šta treba znati?
Veštački zaslađivači su i do nekoliko hiljada puta slađi od belog šećera, a glavna prednost im je što ne podižu šećer u krvi.
Međutim, oni su sintetičke supstance nastale industrijskim procesom, i njihova bezbednost po zdravlje na duže staze i dalje je upitna i predmet je naučnih istraživanja.
Rizici i dosadašnja istraživanja
- Saharin (E954) i ciklamat (E952): istraživanja iz 70-ih pokazala su povezanost sa tumorima bešike kod životinja.
- Sukraloza (E955) i aspartam (E951): postoje studije koje ukazuju da mogu menjati crevnu floru i povećati rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
- Aspartam: povezuje se sa glavoboljama, migrenama i promenama raspoloženja kod osoba koje su na to osetljive.
- Acesulfam-K: utiče na apetit i insulin. Sumnja se da deluje toksično na jetru kod prekomerne upotrebe
Osim toga, veštački zaslađivači mogu da utiču i na čulo ukusa. Pošto su ekstremno slatki, podižu prag za slatkoću, te voće i povrće zbog toga mogu da deluju bezukusno i bljutavo.
Takođe, veštački zaslađivači ne aktiviraju iste puteve nagrade u mozgu kao prirodni šećeri, pa postoji rizik od prejedanja, jer ne dobijamo informaciju od organizma kada nam je dosta.
Prirodni zaslađivači – alternativa za dijabetičare
Za razliku od sintetičkih, prirodni zaslađivači predstavljaju bezbedniju opciju, posebno za osobe sa dijabetesom.
Najpoznatiji prirodni zaslađivači:
- Stevija (steviol glikozidi): oko 300 puta slađa od šećera, sa GI = 0 i bez kalorija. Iako je prirodnog porekla, ne preporučuje se svakodnevna upotreba jer može promeniti osećaj za ukus. Često se prodaje u mešavinama sa eritritolom ili inulinom. Dodatan oprez – ako sadrži maltodekstrin ili dekstrozu, te mešavine nisu pogodne za dijabetičare. Takođe, često se kombinuje sa veštačkim zaslađivačima, pa je bitno pročitati deklaraciju.
- Eritritol: šećerni alkohol prirodno prisutan u voću (lubenica, grožđe, kruška). Ima gotovo 0 kalorija i GI = 0. Ukus mu je sličan belom šećeru, pa se često preporučuje kao bezbedniji izbor.
- Inulin: vlakno iz cikorije koje deluje kao prebiotik. Ima 10–40% slatkoće u odnosu na šećer i nizak GI, pa je dobar za osobe sa dijabetesom.
- Ksilitol (brezin šećer): slične slatkoće i ukusa kao beli šećer, ali sa upola manje kalorija. GI je nizak (7–14), a dodatna prednost je što sprečava stvaranje plaka i štiti zube. Mana mu je što se ne može koristiti u testima sa kvascem jer zaustavlja rast gljivica i plesni.
- Sorbitol i maltitol: mogu se povremeno koristiti, ali u većim količinama izazivaju laksativni efekat.
Kako pametno birati zaslađivače?
Osobe sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom treba da budu posebno pažljive pri izboru zaslađivača.
Najbezbedniji izbor su prirodni zaslađivači, dok se veštački zaslađivači ne preporučuju za dugoročnu upotrebu zbog mogućih rizika.
S druge strane, najbolji način da zdrave osobe zadovolje želju za slatkim jeste umerena količina voća ili prirodnih zamena za šećer, bez preterivanja. Na taj način slatkoća može ostati deo ishrane – ali bez posledica po zdravlje.
Redovno i pažljivo čitajte deklaracije na proizvodima koje jedete, ili posetite Market zdravlja. Mi smo sve to uradili za vas, kako biste konzumirali prirodne proizvode bez štetnih sastojaka i uneli u organizam samo zdrave i proverene namirnice.
