Iako znamo da slatkiši nisu hrana od značajne važnosti po zdravlje, želja za slatkim je sasvim normalna i retko ko može da se pohvali time da zaista ne voli slatko.

Zaslađivači su jedinjenja koja mogu da zamene šećer, a razlikuju se od njega po kalorijama, hemijskoj strukturi i načinu metabolizma. Njihova glavna prednost je to što ne podižu šećer u krvi i imaju mali ili nikakav glikemijski indeks.

U nastavku saznajte bitne informacije o šećerima i veštačkim zaslađivačima i koje prirodne zamene mogu da koriste osobe koje boluju od dijabetesa.

Prirodne zamene za šećer i veštački zaslađivači

Zdrave osobe sa normalnim metabolizmom šećera mogu da koriste prirodne zamene za beli šećer poput meda, urmi, banana ili kokosovog šećera.

Ipak, važno je naglasiti da su sve ove namirnice hemijski i kalorijski slične običnom šećeru – što znači da prekomeran unos može da dovede do gojaznosti.

Međutim, kod osoba sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom situacija je drugačija. Umesto prirodnih zamena za beli šećer, preporučuju se zaslađivači koji imaju mali ili nulti glikemijski indeks i koji ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi.

Deklaracije – kako prepoznati zaslađivače?

Zaslađivači se mogu naći pod punim imenom (npr. sukraloza) ili kao E broj (npr. E955). To znači da kada kupimo proizvod, na deklaraciji često vidimo samo reč “zaslađivač“, bez jasne razlike da li se radi o prirodnom ili veštačkom poreklu.

Upravo tu dolazi do zabune i prostora za manipulaciju, pa je važno da se dodatno informišemo, a ne da slepo verujemo marketinškim porukama koje nam se serviraju.

Veštački zaslađivači – šta treba znati?

Veštački zaslađivači su i do nekoliko hiljada puta slađi od belog šećera, a glavna prednost im je što ne podižu šećer u krvi.

Međutim, oni su sintetičke supstance nastale industrijskim procesom, i njihova bezbednost po zdravlje na duže staze i dalje je upitna i predmet je naučnih istraživanja.

Rizici i dosadašnja istraživanja

• Saharin (E954) i ciklamat (E952): istraživanja iz 70-ih pokazala su povezanost sa tumorima bešike kod životinja.
• Sukraloza (E955) i aspartam (E951): postoje studije koje ukazuju da mogu menjati crevnu floru i povećati rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
• Aspartam: povezuje se sa glavoboljama, migrenama i promenama raspoloženja kod osoba koje su na to osetljive.
• Acesulfam-K: utiče na apetit i insulin. Sumnja se da deluje toksično na jetru kod prekomerne upotrebe

Osim toga, veštački zaslađivači mogu da utiču i na čulo ukusa. Pošto su ekstremno slatki, podižu prag za slatkoću, te voće i povrće zbog toga mogu da deluju bezukusno i bljutavo.

Takođe, veštački zaslađivači ne aktiviraju iste puteve nagrade u mozgu kao prirodni šećeri, pa postoji rizik od prejedanja, jer ne dobijamo informaciju od organizma kada nam je dosta.

Prirodni zaslađivači – alternativa za dijabetičare

Za razliku od sintetičkih, prirodni zaslađivači predstavljaju bezbedniju opciju, posebno za osobe sa dijabetesom.

Najpoznatiji prirodni zaslađivači:

• Stevija (steviol glikozidi): oko 300 puta slađa od šećera, sa GI = 0 i bez kalorija. Iako je prirodnog porekla, ne preporučuje se svakodnevna upotreba jer može promeniti osećaj za ukus. Često se prodaje u mešavinama sa eritritolom ili inulinom. Dodatan oprez – ako sadrži maltodekstrin ili dekstrozu, te mešavine nisu pogodne za dijabetičare. Takođe, često se kombinuje sa veštačkim zaslađivačima, pa je bitno pročitati deklaraciju.
• Eritritol: šećerni alkohol prirodno prisutan u voću (lubenica, grožđe, kruška). Ima gotovo 0 kalorija i GI = 0. Ukus mu je sličan belom šećeru, pa se često preporučuje kao bezbedniji izbor.
• Inulin: vlakno iz cikorije koje deluje kao prebiotik. Ima 10–40% slatkoće u odnosu na šećer i nizak GI, pa je dobar za osobe sa dijabetesom.
• Ksilitol (brezin šećer): slične slatkoće i ukusa kao beli šećer, ali sa upola manje kalorija. GI je nizak (7–14), a dodatna prednost je što sprečava stvaranje plaka i štiti zube. Mana mu je što se ne može koristiti u testima sa kvascem jer zaustavlja rast gljivica i plesni.
• Sorbitol i maltitol: mogu se povremeno koristiti, ali u većim količinama izazivaju laksativni efekat.

Kako pametno birati zaslađivače?

Osobe sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom treba da budu posebno pažljive pri izboru zaslađivača.

Najbezbedniji izbor su prirodni zaslađivači, dok se veštački zaslađivači ne preporučuju za dugoročnu upotrebu zbog mogućih rizika.

S druge strane, najbolji način da zdrave osobe zadovolje želju za slatkim jeste umerena količina voća ili prirodnih zamena za šećer, bez preterivanja. Na taj način slatkoća može ostati deo ishrane – ali bez posledica po zdravlje.

Redovno i pažljivo čitajte deklaracije na proizvodima koje jedete, ili posetite Market zdravlja. Mi smo sve to uradili za vas, kako biste konzumirali prirodne proizvode bez štetnih sastojaka i uneli u organizam samo zdrave i proverene namirnice.

Чланак Zaslađivači – najvažnije informacije za osobe sa dijabetesom се појављује прво на Market zdravlja.

Dok složeni ugljeni hidrati iz povrća, mahunarki i celovitih žitarica pomažu da imamo stabilnu energiju tokom dana, rafinisani šećeri iz industrijske hrane mogu da dovedu do naglih oscilacija šećera u krvi, gojaznosti, pa i dijabetesa.

U nastavku saznajte šta su prosti i složeni ugljeni hidrati, gde se sve kriju šećeri, šta znači glikemijski indeks namirnica i koje su najzdravije zamene za beli šećer.

Šta su ugljeni hidrati i zašto su važni?

Ugljeni hidrati su organska jedinjenja sastavljena od ugljenika, vodonika i kiseonika, a njihov osnovni zadatak je da našem telu obezbede energiju. Kada ih unesemo kroz hranu, u organizmu se razlažu na glukozu – gorivo koje ćelije koriste za rad mišića, mozga i svih organa.

Oni čine jedan od tri glavna makronutrijenta u ishrani, uz proteine i masti. Upravo zbog toga se smatraju osnovom svakodnevne ishrane, iako izbor izvora igra ključnu ulogu u tome koliko su zaista korisni ili štetni.

Ugljeni hidrati se dele na:

• Proste ugljene hidrate (šećere) – brzo podižu šećer u krvi i daju kratkotrajnu energiju
• Složene ugljene hidrate (skrob i vlakna) – razlažu se sporije i obezbeđuju stabilnu energiju tokom dana

Kada govorimo o najzdravijim namirnicama, najbolje je unositi proste šećere iz prirodnih izvora, poput voća, dok složene nalazimo u mahunarkama, povrću, žitaricama i orašastim plodovima.

Stručnjaci savetuju da u ishrani prednost damo upravo složenim ugljenim hidratima i hrani koja ih sadrži, a da izbegavamo industrijske slatkiše sa rafinisanim šećerima, jer oni donose samo prazne kalorije bez nutritivne vrednosti, a to svakako ne doprinosi zdravlju našeg tela.

Prosti i složeni ugljeni hidrati – razlika i značaj

Najpoznatiji prosti šećeri su glukoza, fruktoza, galaktoza i manoza. Svaki od njih ima katakteristike po kojima se izdvaja:

• Glukoza je osnovni šećer u krvi i često se pojavljuje na deklaracijama pod nazivom dekstroza.
• Fruktoza, poznata i kao voćni šećer, prirodno se nalazi u voću, ali je industrija masovno koristi u napicima i slatkišima.
• Manoza je ređi šećer prisutan u biljkama, a koristi se i u suplementima za zdravlje urinarnog trakta.
• Galaktoza zajedno sa glukozom čini laktozu – mlečni šećer koji može da bude alergen.

Za razliku od njih celovite žitarice, povrće i mahunarke, obezbeđuju ne samo energiju već i složene ugljene hidrate (vlakna), vitamine i minerale. Zbog svega toga, oni predstavljaju temelj zdrave i uravnotežene ishrane.

Glukoza i glikemijski indeks hrane

Glukoza se često naziva “brzim gorivom“, jer brzo dospeva u krvotok. Na osnovu nje razvijen je glikemijski indeks (GI) – pokazatelj brzine kojom određena hrana podiže šećer u krvi.

• Namirnice sa visokim GI (beli hleb, slatkiši) izazivaju nagli skok šećera i insulina. Sitost traje kratko, a glad se brzo vraća.
• Namirnice sa niskim GI (voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice) oslobađaju glukozu postepeno, pa obezbeđuju dugotrajniji osećaj sitosti.

Posebno je važno znati da glukoza iz celovitih namirnica ima bolje dejstvo na organizam, jer vlakna i skrob u tim namirnicama usporavaju njen ulazak u krv.

S druge strane, rafinisan šećer i glukozno-fruktozni sirup iz industijskih proizvoda samo “utrče” u telo i deluju suprotno – naglo podižu šećer, opterećuju pankreas i podstiču gojaznost.

Šećer (saharoza) i rafinisani proizvodi

Beli kristal šećer ili saharoza sastoji se od glukoze i fruktoze. Dobija se industrijskom obradom šećerne repe ili trske, pri čemu se gube svi nutritivni sastojci.

Saharoza ima osobinu da brzo ulazi u krvotok i time izaziva nagli rast insulina. Kada je prisutna u voću, efekat je ublažen vlaknima, pa ne predstavlja isti rizik kao industrijski proizvodi.

Da li su drugi rafinisani šećeri mnogo zdraviji? Žuti i smeđi šećer se često reklamiraju kao pametniji izbor, ali zapravo su samo malo manje rafinisani i nutritivno nisu značajnije vredniji od belog šećera.

Zdrave zamene za beli šećer

Često pomislimo da bez slatkiša ne bismo mogli. Pogotovo kada smo umorni ili osetimo pad energije, prođe nam kroz glavu – Kako bi bilo dobro da pojedem neku čokoladicu.

Potpuno izbacivanje industrijskih slatkiša sa glukozom, fruktozom i saharozom, s toga izgleda ponekad kao nemoguća misija. Međutim, i redukovanje ili smanjen unos, donosi značajnu korist za zdravlje na duže staze.

Kada poželimo nešto slatko, najbolje je posegnuti za voćem ili prirodnim zaslađivačima.

Neki od najčešće korišćenih zamena za beli šećer su:

• Banane, urme ili urmina pasta – prirodni izvori slatkoće, uz vlakna i minerale
• Kokosov šećer i sirup – imaju niži GI od belog šećera i prijatan ukus, ali ih treba koristiti umereno
• Sirovi šećer od šećerne trske – manje obrađen, ali i dalje sa visokim GI
• Melasa – nusproizvod prerade šećera, nutritivno vrednija, ali i dalje šećer
• Javorov sirup – prirodan zaslađivač sa visokim GI, pa ga treba koristiti povremeno
• Agavin sirup – sadrži mnogo fruktoze, pa nije najbolji izbor za čestu upotrebu
• Med – osim šećera sadrži i brojne korisne materije za imunitet. Preporuka je jedna kašičica dnevno, bez preterivanja i bez zagrevanja

Sve ove zamene šećeru u ishrani treba kombinovati sa vlaknima i zdravijim mastima (orašasti plodovi, semenke, žitarice).

Skriveni šećeri u industrijskoj hrani – na šta obratiti pažnju

Nažalost, često nas privuče natpis na deklaraciji koji na sav glas “viče” da je nešto zdravo Ili bez šećera, ali da li je zaista to uvek tako?

Najveći izazov današnje ishrane su upravo šećeri “sakriveni” u proizvodima koji na prvi pogled i ne deluju slatko, ili koji nisu navedeni jasno na proizvodu.

• Maltodekstrin se koristi kao zgušnjivač, a njegov glikemijski indeks je čak 105–136. Iako nema sladak ukus, u telu deluje gotovo isto kao glukoza.
• Invertni šećer je mešavina glukoze i fruktoze, čest u industrijskim proizvodima, bez nutritivne vrednosti.
• Dekstroza, glukozno-fruktozni sirup, visoko fruktozni sirup se mogu naći na deklaracijama raznih konditorskih proizvoda a predstavljaju industrijski dobijene proste ugljene hidrate glukozu (dekstroza), fruktozu ili njihovu kombinaciju.

Zbog svega toga, čitanje deklaracija je ključan korak ka zdravijoj ishrani. Izdvojte dodatnih 5 minuta kako biste pogledali šta sadrži proizvod koji jedete ili dajete svojoj deci.

Kako birati zdrave izvore ugljenih hidrata?

Glukoza jeste neophodna za normalno funkcionisanje organizma, ali način na koji je unosimo čini ogromnu razliku.

Najbolje je osloniti se na voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice, jer one obezbeđuju energiju uz vlakna i hranljive materije.

Rafinisani šećeri i industrijski zaslađivači? Ukoliko je moguće, izbegavajte ih u širokom luku, ili ih u potpunosti izbacite iz svoje ishrane.

Kada nam se prijede nešto slatko, uvek je bolji izbor sveže voće ili povremena upotreba prirodnih zaslađivača. Na taj način će u potpunosti biti zadovoljena potreba za slatkim, a u isto vreme će pozitivno uticati na naše zdravlje i energiju.

Чланак Ugljeni hidrati i skriveni šećeri – šta treba da znate? се појављује прво на Market zdravlja.

Leto, doba godišnjih odmora, kupanja, sunčanja i uživanja u životu. Reklo bi se da te idilične fotografije malo šta može da pokvari.

Međutim, dolazak toplijeg vremena, često sa sobom donosi i dolazak nezaobilaznih i ne baš tako rado viđenih gostiju – komaraca i drugih insekata.

Kako već uz crvene tačkice po telu i dosadno zujanje oko ušiju, ne možemo da se pravimo da komarci ne postoje, potrebno je da preduzmemo mere koje neće naškoditi našem zdravlju i da se od njih zaštitimo na pravi način.

Umesto preparata koji sadrže agesivne hemikalije i mogu da dovedu do iritacije kože, sve više ljudi se okreće prirodi i bira prirodne zamene.

Ovakva prirodna zaštita protiv ujeda komaraca osim što je delotvorna, blaga je prema koži i sigurna za zdravlje.

Bilo da boravite u prirodi, na terasi ili u stanu, prirodni repelenti mogu biti vaša prva linija zaštite. U nastavku teksta saznajte koji prirodni peparati protiv komaraca najbolje deluju.

Kako se prirodno zaštititi od komaraca?

Prirodna zaštita protiv komaraca se često bazira na delovanju etarskih ulja koja su poznata po repelentnom efektu.

Citronela, lavanda, čajno drvo, eukaliptus i limunska trava deluju tako što odbijaju insekte, a uz to neguju i osvežavaju kožu.

Najefikasniji oblici prirodne zaštite su:

• • Sprejevi protiv komaraca – lako se nanose, odmah deluju

• • Eterična ulja protiv komaraca – za difuzere, aroma lampe, kupke ili pravljenje sopstvenih repelenta

• • Maske i kreme – za umirenje kože nakon ujeda

Bitno je naglasiti da su prirodni repelenti protiv komaraca bezbedni za svakodnevnu upotrebu. Uz to, ne sarže alkohol ni sintetičke supstance i što je najbitnije – mogu da stanu rame uz rame sa klasičnim repelentima kada je u pitanju delovanje na komarce.

Ukoliko ipak dođe do ujeda, prirodni preparati za umirenje kože mogu da pomognu da svrab i otok brzo nestanu. Glina, etarska ulja i biljni ekstrakti deleko su poznati po svom protivupalnom dejstvu, a ujedno hlade i obnavljaju kožu.

Najbolji prirodni preparati protiv komaraca

Na tržištu možete pronaći pažljivo birane preparate koje krasi u potpunosti prirodan sastav i odlično delovanje u borbi protiv komaraca.

Azeta Bio organski losion za zaštitu od insekata i krpelja (100ml)

Nežna zaštita na biljnoj bazi, bezbedna za bebe od prvog dana života. Sadrži andiroba ulje, etarska ulja lavande i geranijuma, koji na prirodan način odbijaju komarce i druge insekte. Emulzija je lagana, brzo se upija i ne ostavlja masni trag. Namenjen je za upotrebu na otvorenom prostoru, sa efektom koji traje oko 2 sata. Ne sadrži štetne hemikalije, a poreklom je iz Italije.

Mareea biljni sprej protiv komaraca (100ml)

Pruža i do 6 sati zaštite od komaraca, buva i krpelja. Prijatnog mirisa, ne masti kožu. U svom sastavu ima ulja lavande, mente, eukaliptusa, ruzmarina i čajnog drveta. Ne sadrži parabene, silikone i veštačke mirise. Ipak, iako je u potpunosti prirodan, zbog raznih eteričnih ulja ne preporučuje se za decu mlađu od 2 godine i trudnice.

Sprej sa citronelom i magnezijumom (100ml)

100% prirodan proizvod, bez alkohola i štetnih sastojaka. U svom sastavu ima ulje citronele, magnezijum hlorid i glicerin. Bezbedan je za decu i životinje i može da se raspršuje po odeći, tkanini ili prostoriji.

Eterična ulja

Eterična ulja su često prvi izbor kada je u pitanju prirodna zaštita protiv komaraca. Citronela, limunska trava, čajno drvo, cimet – savršeni za difuzere, aroma lampe, prirodne dezodoranse i DIY repelente. Osim što imaju prijatan miris, sva ova ulja imaju jednu zajedničku karakteristiku – deluju antiseptično, antibakterijski i protiv insektata.

Azeta Bio organski gel (20ml)

Nanosi se direktno na mesto ujeda. Umiruje svrab, crvenilo i iritaciju zahvaljujući visokim koncentracijama organskog soka aloje (90%). Pogodan za osetljivu kožu beba već od rođenja i za vegane. U svom sastavu ne sadrži gluten, parabene i sulfate. Može da se koristi više puta dnevno.

Shenemil Biomaska (75ml)

Nanosi se direktno na mesto ujeda. Deluje tako što eliminše svrab, otok i crvenilo. U svom sastavu ima glinu, hajdučku travu, šipurak, tamjan, vitamin C i E. Osim nakon ujeda komaraca, ova biomaska može da se koristi i za druge kožne tegobe.

Prirodna zaštita protiv komaraca za decu i bebe

Bebe i deca mlađeg uzrasta spadaju u osetljivu kategoriju. Za njih je posebno važno da svi preparati budu prirodni i bez štetnih hemikalija.

Za bebe i malu decu ne preporučuje se direktna primena etarskih ulja. Umesto toga dobar izbor može da bude sprej sa citronelom. Nanesite ga na odeću, kolica ili neku pamučnu tkaninu koju ćete staviti pored bebe. Ukoliko koristite direktno na kožu neki prirodni preparat kao što je Azeta bio organski losion, izbegavajte područje oko očiju i usta.

Odličan izbor mogu biti i razni difuzeri ili aroma lampe koje ćete koristiti u prostoriji gde dete boravi, s posebnom napomenom da se difuzer i aromaterapija ne preporučuju za decu mlađu od dve godine.  

Zašto izabrati prirodne preparate?

Mnogi komercijalni repelenti sadrže DEET – hemikaliju koja se koristi za odbijanje insekata, ali može da izazove iritacije kože, a kod dugotrajne ili nepravilne upotrebe i ozbiljnije nuspojave, naročito kod dece i osetljivih osoba.

Za razliku ood komercijalnih preparata sa potencijalno štetnim sastojcima, prirodni preparati protiv komaraca:

• • ne iritiraju kožu

• • ne zagađuju okolinu

• • pogodni su za trudnice i decu (uz uputstvo za upotrebu)

• • neguju kožu zahvaljujući biljnim sastojcima.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Americi preporučuje ulje limunskog eukaliptusa (lemon eucalyptus oil) kao prirodnu alternativu hemikalijama poput DEET-a.

Citronela maskira telesne mirise koje komarci prate – tako zbunjuje njihove receptore i tera ih dalje. Ulje čajnog drveta deluje antibakterijski i štiti kožu od infekcija nakon ujeda. Lavanda ne samo da odbija insekte, već i umiruje, koristi se u aromaterapiji za opuštanje.

Niste bili sigurni zašto su prirodni repelenti protiv komaraca pravi izbor? Kao što možete primetiti, osim što su svi ovi preparati na prirodnoj bazi i bez štetnih sastojaka, oni mnogostruko pomažu u očuvanju našeg zdravlja.

Kako napraviti prirodni repelent protiv komaraca

Ukoliko ste vični i želite da napravite kod kuće svoj prirodni repelent protiv komaraca, to možete da uradite veoma brzo i jednostavno.

Recept za kućnu upotrebu:

• • 20ml bademovog ili jojobinog ulja

• • 10 kapi ulja citronele

• • 5 kapi etarskog ulja lavande

• • 5 kapi etarskog ulja čajnog drveta

Pomešajte, sipajte u bočicu sa raspršivačem i koristite na telu (osim lica). Ovaj repelent osim što štiti, prijatno miriše i neguje kožu tela.  

Bilo da vam treba sprej za večernju šetnju, ulje za aroma lampu, nežno rešenje za decu, ili prirodna maska posle ujeda – Market zdravlja ima sve što vam je potrebno za letnje dane bez ujeda.

Birajte prirodno, sigurno i efikasno – za vas, vašu decu i prirodu.

Чланак Prirodni preparati protiv komaraca се појављује прво на Market zdravlja.

Чланак Šta je SPF i kako izabrati najbolju prirodnu zaštitu od sunca? се појављује прво на Market zdravlja.

Po jutru se dan poznaje – zato nam svako jutro počinje nečim dobrim za harmoniju u organizmu tokom celog dana! Kada se probudimo ujutru jasno je da smo napravili pauzu u hidrataciji. Trudimo se da spavamo 7-8 sati, neko će manje, a neko više, ali očigledno je kolika je pauza u unosu tečnosti. Dakle, organzam je ujutru žedan.

MMMM miris kafe

Svi znamo da šoljica kafe predstavlja mnogo više od vrućeg napitka koji razbuđuje i diže koncentraciju. Ja sam prvi koji se nekada ranije odmah ujutru hvatao za džezvu i palio šporet, da bih posle sa uživanjem popio svoju prvu kafu. To mi je bio svakodnevni ritual. Dok u njemu uživam, polako se pale moždane vijuge i lagano planira dan koji predstoji.

I dalje jednako uživam u kafi, samo sam joj našao drugo mesto u dnevnom rasporedu. Baš taj kofein zbog kojeg tako volimo efekte kafe ima i jedan neželjeni, ili bolje rečeno ujutru nepoželjni efekat. Kofein je diuretik, a to znači da izvlači tečnost iz naših ćelija. Spavali smo celu noć i nismo uneli kap vode satima, a kad se probudimo popijemo nešto što će nam dodatno izvući vodu iz organizma…Da li ovo zvuči kao pametna odluka?

„Dobro ajde probaću jedno jutro da popijem vodu“

Iako smo oboje iz zdravstvene struke, i odlično znamo koliko je voda zastupljena u svim ćelijama i bitna za sve ćelijske procese, trebalo nam je vremena da shvatimo na koji način servirati ovo piće ujutru.

Nakon toliko jutara početih na razne načine, jedno jutro smo popili po čašu vode. Obična, na sobnoj temperaturi, ili tzv česmovača.  U tom trenutku sam pomislio: „hm pa dobro okej voda k’o voda, nek sam ja napojio organizam pa idem dalje; stvorio mi se kratko osećaj punoće u želucu, ali brzo je prošlo.“

I tako smo počeli da se hidriramo negde pred leto. A kako rastu spoljašnje temperature, tako nam se pije sve hladnija voda. Jedno letnje jutro otvorim ja frižider gde je čekala flašavode, nalijem nam po čašu, ja svoju eksiram jer već sam ušao u štos, a Kristina svoju pijucka po malo i kaže da joj ne prija baš najbolje. Pa šta se sad dešava, tokom godine pijemo vodu sobne temperature, a leti iz frižidera, kako bi drugačije?

Samo pitaš telo i dobićeš odgovor

Kristini se samo kazalo, a za one koji kao ja nisu shvatali o čemu se radi, dovoljno je da razmisle kolika je razlika u temperaturama tela i frižidera. I eto eureke: u frižideru je 4-8 stepeni a u organizmu oko 36,5 stepeni! Ali isto važi i za česmovaču, ili vodu na sobnoj temperaturi gde ima oko 22 stepena, sve je to i dalje manje od temperature tela. Da, telo je zahvalno što je hidrirano, ali je još zahvalnije ako se voda ugreje na temperaturu koja je približna telesnoj.

I eto mene opet za ringlom ujutru

Tako je, ali to je nešto što vremenom postaje sastavni deo života. Nešto poput lične higijene, čak se i odvija istovremeno – voda se greje dok ste u kupatilu. Nas dvoje smo vremenom ovu jutarnju hidrataciju apsolvirali, i taj rutinski rad smo pretvorili u pravi energetsko-stimulativni impuls za odličan početak dana!

Kad smo već tako nešto lepo zagrejali do temperature tela ono nam uzvraća zahvalnost pa bolje usvaja sve što u njega unesemo. Zato mi našoj toploj vodi dodamo pola isceđenog limuna i kašičicu meda. To nam je osnovni recept, kojim već godinama unazad započinjemo svaki dan. Prošle godine smo ga malo prilagodili potrebama imuniteta pa u osnovni recept dodamo i 10 kapi propolisa i malo đumbira i kurkume u prahu. Sigurno znate za one činjenice: limun = vitamin C, pčelinji proizvodi stimulišu imunitet, a đumbir ubrzava metabolizam.

Probajte pa nam javite utiske. Potrebno je oko 21 dan da se usvoje nove navike, eto barem toliko poštovanja zaslužuje svačiji organizam.  Nakon tog perioda ćete osetiti po reakciji organzima da vam je jutarnja hidratacija postala veoma važna. Podelićemo i naše vikend kombinacije koje se malo duže prave od ove jednostavne, a isto su namenjene rehidrataciji i dobrom startu dana!

Tu smo da delimo zdrave navike!

Autor: Ivan Market zdravlja

Чланак Jutarnja hidratacija се појављује прво на Market zdravlja.